Posted by mosu Ivan on August 13, 2012, 21:20:19, in reply to "Re: Služba na vlaškom u manastiru Lopušnja"
--Previous Message--
: Manastir Lopušnja (često se naziva i
: Lapušnja) se nalazi pored puta Paraćin
: - Zaječar, na deonici između
: Krivog Vira i Lukova.
:
: O nekadašnjem značaju ovog manastira
: može se zaključiti iz reči
: etnologa Marinka Stanojevića, najboljeg
: poznavoca Timočke krajine, da je
: Lapušnja delovala kao katedrala među
: okolnim crkvama.
:
: Više podataka o manastiru možete naći
: na adresi:
:
:
: http://www.heritage.gov.rs/Download/Saopstenja/Saopstenje%20XVIII%201986/Saopstenje_XVIII_1986_Manastir_Lapusnja.pdf
:
Феликс Каниц je о цркви „Лопушњи" сазнао,
највероватније, по узгредном помену код Милићевића, мада je иначе — што примећује са извесним чуђењем —ова занимљива, али само делимично сачувана грађевина остала незапажена. Описао je њена главна својства и истакао упадљиву сличност између плана Лапушње и
Петруше (код Параћина
, чиме je наговестио њихове узајамне везе. 0 живопису je углавном саопштио да ce распознаје само неколико светитеља, a орнаменти су изведени чисто. Привукао га je натпис (преписивање je
препустио својим пратиоцима, y коме су именовани оснивачи ове грађевине. Размишљајући о личности угровлашког војводе Радула, поменутог y натпису, с правом закључује да je то могао бити само истоимени војвода, савременик Ангелине, жене деспота Стефана Бранковића, чијом je заслугом y Влашкој штампан Литургијар
1508. године.
Каницове белешке о Лапушњи y књизи ,,Serbien"
наишле су убрзо на одјек међу румунским
истраживачима, па архитект Георге Балш после кратког времена долази на само место подстакнут сазнањем да Лапушња за Румуне има особит значај с обзиром на ктиторе Радула Великог и паркалаба Гергину. Ту пре-М. Станојевић, Неколико натписа и записа y манастиру Крепичевцу и Лопушанској цркви, Наставник 15 (Београд 1904)
F. Kanitz, Das Kônigreich Serbien und das Serbenvolk, II Band, Land und Bevolkerung, Leipzig 1909, 396—398. Вид. и превод: Ф.
Каниц, Србија, Земља и становништво од римског доба до краја XIX века, II, Београд 1985, 399—401. Грешком je име жупана прочитано као Георги.Добрим делом с ослонцем на Каницово писање, дат je текст о Лапушњи y Споменици Тимочке епархије 1834—1934, Стогодишњица Тимочке епархије, Сремски Карловци 1934,
124—126 (натпис на стр. 125).
85 МАНАСТИР ЛАПУШЊАписује натпис и објављује га y чланку y коме разматра одлике грађевине и њен однос према српским и румунским творевинама. Своје излагање допуњује цртежима основе и пресека грађевине и клесаних розета, као и фотографским снимцима цркве (са околином и оснивачког натписа.
До нових вести о Лапушњи дошло ce након посете
арх. Ђурђа Бошковића овим крајевима, y јесен 1947. године, кад je отуд донео цртеже основе и пресека граћевине, вајаних розета и две фотографије.
Изложивши битна обележја грађевине, истакао je
потребу скорог приступања њеној заштити, пошто ce
поједини делови зидова једва држе.
На међународном
скупу y Паризу 1948. године, Б. Бошковић je упознао научну јавност са својим најновијим теренским истраживањима, y које спадају и поменута, саопштивши како су портрети на фрескама y манастиру Крепичевцу боље очувани од оних y Лапушњи.
Лапушња je заступљена y прегледима црквених
споменика: код Владимира Петковића, y водичу
Републичког завода за заштиту споменика културе
НРС, Александра Дерока.
Ктиторима Лапушње, војводи Радулу Великом и
паркалабу Гергини, посвећен je посебан рад y коме су изнети подаци о њиховој породици и улози y политичкој и културној историји Влашке y XV—XVI веку, као и српскорумунским везама.
Из Лапушње су објављени први до сада пронађени
натписи који су тајнописом забележени на два камена блока y XVI веку, a на једној надгробној плочи 1692. године.
На значај лапушњанског ктиторског натписа са
језичке стране, y односу на порекло говора y Тимочкој крајини, својевремено je скренуо пажњу Светислав Првановић, залажући ce за његово проучавање.
На основу турске грађе XV—XVI века, Душанка
Бојанић je објавила студију о Зајечару и Црној Реци, којом je обухватила црквене споменике овог краја, па самим тим и Лапушњу.
Јавност je упозната са Лапушњом на двема
изложбама. Прва je одржана y Галерији фресака 1980. године с намером да ce прикажу фреске из порушених цркава y Србији, a ту су биле заступљене и копије из Лапушње, a друга y Галерији CAHY 1982. године, поводом тридесетпетогодишњице рада и развоја
Републичког завода за заштиту споменика културе y
Београду.
Moja napomena:
Arch. Djurdje Boskovic (kod njega sam polagao
Istoriju umetnosti), Prof.Arhitektonskog Fakulteta
i veliki istoricar umetnosti i arhitekture.
Arch. Aleksandar Deroko, takodje Prof. Architektonskog Fakulteta (kod njega sam polagao
Istoriju Arhitekture Starog veka). Vodio je
studiska putovanja za Grcku i Egipat. Inace pilot
iz Prvog svetskog rata.
Prilikom putovanja za Grcu posetili smo i memorijalno groblje Srpske voske u Solunu, gde su
mnogi moji kominitoni pronasli spomenike svojih
dedova. Moj je ostao na Mackov Kamen. Neka im je
vecita slava!
Ja sam licno vise puta video fotografiju Manastira
Lopusnje, ali moram priznati, da sam o tome vrlo
malo znao.
Hvala Demarku sto je ovu studiju od Branke
Knezevic ovde postavio.
Predlazem stvaraocima novog Sajta, da tu istoriju
preuzmu, ukoliko je to pravno moguce.
Rekonstrukcija bi bila moguca, ali nedostaju finasiska sredstva a i politicka volja, pogotovu
kada se vec sada odrzavaju bogusluzenja na vlaskom/rumunskom.
Danas se raspolaze sa vrlo efikasnim programima koji se primenjuju u rekostrukciji na bazi
digitalnih fotografija objekata. Za demonstraciju cu pokusati da rekonstujisem manastir Mirce Sarog,
na osnovu video-a iz Timok Press-a
Nedostaju mi unutrasnje fotografije.
Fotografije moraju posedovati neku x,y meru.
Velicina mera nije relevantna. Dovoljna je jedna
cigla cije su mere poznate.
Ovog leta sam boravio (u junu) u Svedskoj oko 100 km juzno od Stockholm-a, gde sam imao prilike da vidim ostatke jedne crkve iz 11 veka, a to znaci
pocetak hriscanstva u Skandinaviji.
Ostali su toranj za zvona i obimni zidovi prostora
za bogusluzenje, koji su tako pokriveni (samo zidovi) da dalje ne propadaju. Crkveni prostor se
odrzava kao travnjak, tako da se boguslenje odvija
na lepo pokosenom travnjaku ispred oltara od jedne
granitne ploce, koja predstavlja jedini deo sto je nov. Bogusluzenje pod vedrim nebom.
Za Lopusnju bi to bilo vrlo pogodno jer u svakom
slucaju ima vise suncanih dana nego Skandinavija.
Prilikom mog boravka sam licno doziveo jedno takvo
boguslzenje. Prostor je bio popunjen publikom sa
svecanom garderobom.
Moja porukai ideja:
Manastir konzervirati protiv daljeg propadanja/oronjavanja i neka sluzi kao opomena
buducim generacijama i primer javasluka, kao i
loseg odnosa prema istoriji naroda tih divnih
predela.
To bi isto bilo primenjlivo za zdanje generalstaba
u zenrtu Beograda, koji se moze nazvati i
"Srpska Hirosima".
Message Thread
« Back to index