Posted by mosu Ivan on July 26, 2012, 3:49:48, in reply to "Re: Za ljubitelje kriminalnih romana"
Obraćanje dr Siniše Čelojevića, predsednika VDS,
prisutnima na sastanku u Domu Narodne skupštine Republike Srbije,
sa Poslaničkom grupom prijateljstva sa Rumunijom
Poštovani,
Za one koji me ne poznaju, ja sam dr Siniša Čelojević, specijalista gineklogije i akušerstva iz Negotina i ovde ću, na poziv organizatora, zastupati interese i stavove Vlaške demokratske stranke, čiji sam predsednik. Ujedno, želim da naglasim da sam, kao član Izvršnog odbora Nacionalnog saveta Vlaha i predsednik Odbora za službenu upotrebu vlaškog jezika i pisma. Osim toga, i predsednik sam Udruženja „Gergina“ koje se bavi očuvanjem kulture, jezika, tradicije i običaja Vlaha.
U želji da ni organizatoru ovog sastanka, kao ni ostalim prisutnim kolegama ne oduzimam previše vremena, ja ću svoje uvodno izlaganje pročitati, ali zadržavam pravo da se, još koji put javim za reč, bilo da je potrebno nešto pojasniti ili replicirati nekom od prisutnih.
Kako sam shvatio, cilj ovog sastanka je da se, kroz diskusiju, obezbedi objektivan uvid u potrebe vlaške manjine u Srbiji, kao i da se odgovarajućim predlozima utvrde načini za unapređenje tog položaja. Uvažavajući dobre namere organizatora ovog sastanka, želim da im uputim i reči zahvalnosti što su mi pružili mogućnost da iznesem stavove političke organizacije koju zastupam, ali i stavove koje zastupam u Nacionalnom savetu Vlaha i udruženju „Gergina“.
Međutim, moram da priznam da mi nije jasno zbog čega organizator insistira na istovremenom razgovoru o unapređenju položaja dve nacionalne manjine – rumunske i vlaške. Imajući u vidu da ove dve nacionalne manjine deluju potpuno odvojeno, o čemu svedoči i podatak da svaka od ovih nacionalnih manjina ima i svoj nacionalni savet. Naravno, ne želim da tvrdim da ove dve nacionalne manjine nemaju ništa zajedničko.Naprotiv. Pretpostavljam da imamo iste ili slične probleme. O tome mi možemo i treba da razgovaramo, kao što treba da razgovaramo i sa predstavnicima drugih nacionalnih manjina u Srbiji.
Ovako, pošto je sazivač i medijator ovog sastanka Poslanička grupa prijateljstva sa Rumunijom, ne ostaje mi ništa drugo nego da zaključim da je ovo još jedan vid pritiska na nas Vlahe, kako bi odustali od svojih osnovnih načela i u perspektivi prihvatili neka rešenja koja za cilj imaju izjednačavanje ili poistovećivanje sa rumunskom nacionalnom manjinom u Srbiji. A takvi pritisci, bilo da su otvoreni i brutalni, bilo da su prikriveni i suptilni, već duže vreme stižu kako od zvaničnika susedne i prijateljske Rumunije, tako i od njihovih eksponenata u Srbiji, koji ne biraju reči kada govore o nama koji smo angažovani u Nacionalnom savetu Vlaha, ili u političkim strankama i udruženjima koja prave jasnu razliku između Rumuna i Vlaha. Jer mi nikada nećemo i ne želimo da stavljamo bilo kakve crtice, bilo one uspravne ili kose, a pogotovu ne znak jednakosti između Vlaha i Rumuna. Naravno, uz svo uvažavanje Rumuna, kao naroda ili onih koji takav stav zastupaju. Ali, nema potrebe da se, pre zvaničnih rezultata popisa stanovnika u Srbiji, prebrojavamo. Potrebno je malo strpljenja, pa ukoliko takva opcija bude dominantna u Srbiji, mi ćemo to poštovati. To je jedino demokratsko načelo koje je za nas validno. Zato i nema potrebe da dižemo preveliku prašinu ili da „spremamo ražanj za zeca koji je još u šumi“.
Za razliku od, recimo, stava koji je, 28. decembra, prošle godine, medijima izneo Euđen Tomak, Šef odeljenja za prekogranične Rumune, koji je rekao da je za „rumunsku vladu priznavanje rumunske nacionalne manjine u severoistočnoj Srbiji prioritet”.
A Viorel Badea, senator rumunskog Senata i predsednik Komisije za prekogranične Rumune, (čovek koji se, da podsetim, nalazi na čelu komisije koja nije dala „zeleno svetlo“ rumunskom Senatu da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridrživanju Srbije Evropskoj uniji), u izjavi za medije, 29. decembra, 2011. godine, rekao je :
"Članovi Komisije za prekogranične Rumune mogu za samo par minuta da promene poziciju i da glasaju za Dogovor o priključenju Srbije Evropskoj Uniji, ako konstantuju da je došlo do promene stava srpskih vlasti prema rumunskoj manjini“.
Dodajući da : “Ako se vlasti iz Beograda pozabave pitanjem uspostavljanja normalnog odnosa kada je reč o tretiranju etničkih Rumuna nemam ništa protiv i čak ću postati njihov advokat u Briselu”.
A mesec dana kasnije, krajem januara, ove godine, rumunski senator Badea, učestvujući u radu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, na temu „Ispunjavanje obaveza i angažovanje Srbije“, imao i osobeno viđenje tek održane sednice Nacionalnog saveta Vlaha, na kojoj je doneta odluka o usvajanju vlaškog pisma.
Reagujući na taj događaj, rumunski parlamentarac je istakao „da su poslednji potezi Srbije usmereni ka derumunizaciji onih koje oni nazivaju Vlasima, a koji su, bez ikakve sumnje, govornici rumunskog jezika, i da instrumentalizovanje Nacionalnog saveta ove zajednice u cilju negiranja njihovog identiteta mora odmah da prestane“.
Na istom skupu, on je rekao i sledeće :
„Svedoci smo smešnog pokušaja izmišljanja takozvane azbuke za takozvani “vlaški” jezik, što predstavlja pokušaj stvaranja jezika kojim bi se opravdala tvrdnja o različitosti u odnosu na rumunski identitet, pri čemu se pribegava staljinističkim metodama“.
Nisam čuo da je bilo koja naša institucija reagovala na ovo, mada je u pitanju, po mom skromnom poznavanju međunarodnih odnosa, diplomatski skandal.
Međutim, ovakvi i slični stavovi ne dolaze samo sa leve, već i sa desne strane Dunava. O tome svedoči i protest koji je, Delegaciji Evropske unije u Beogradu, Kancelariji Saveta Evrope u Beogradu i Misiji OEBS u Beogradu i državnim institucijama u Rumuniji, zbog legitimno zakazane sednice Nacionalnog saveta Vlaha na kojoj je trebalo da se donese odluka o usvajanju vlaškog pisma.
Međunarodnim institucijama u Srbiji pojedinačne proteste uputili su dr Predrag Balašević, u ime Vlaške demokratske stranke Srbije, Zaviša Žurž za Ariadnae Filum, Jel Buobu Luia za Društvo za očuvanje jezika, kulture i religije Rumuna-Vlaha iz Pomoravlja, Tihan Matasarević za Udruženje za tradiciju i kulturu Vlaha “Dunav”, dr Dragiša Kostandinović za Društvo za kulturu Rumuna-Vlaha “Trajan” i Damir Šerbanović ispred Vlaške kulturne inicijative, dok je državnim institucijama Rumunije upućen jedan, zajednički protest!!!???
Naravno, imajući u vidu da predstavljam stranku koja baštini najiskrenija demokratska načela, a smatram da to isto važi i za Nacionalni savet Vlaha, kao i za Udruženje „Gergina“, ne mislim da pomenuti ljudi koji predstavljaju neke organizacije i stranke, nemaju prava to da čine. Naprotiv! Ali, oni se ponašaju kao da ih je neko ovlastio da govore u ime svih vlaških udruženja i stranaka, ne birajući reči, koje se, veoma često, dodiruju sa nečim što se može nazvati govorm mržnje. U ovom protestu, između ostalog se kaže:
„Mi potpisani, predstavnici organizacija, NVO i političkih partija Rumuna/Vlaha iz severoistočne Srbije obaveštavamo vas o stalnim pritiscima i asimilaciji vlaške/rumunske populacije iz severoistočne Srbije.
Kao što vam je poznato iz perioda izbora za nacionalne savete, Nacionalni savet Vlaha je konstituisan na osnovu prljave kampanje za izbore, praćene privođenjem na informativne razgovore građana vlaške/rumunske nacionalnosti u policiju, krivičnim gonjenjem autentičnih vlaških/rumunskih lidera. Najzad i potvrdom da su izbori bili regularni, iako su postojali prigovori Centralnoj izbornoj komisiji koji su svi redom odbačeni. Na ovaj način su stranke koje su i danas na vlasti u Republici Srbiji preuzele Nacionalni savet Vlaha kako bi međunarodnoj zajednici ukazale da se poštuju manjinska prava. Sa druge strane im je bio cilj kompletna asimilacija Vlaha/Rumuna.
Jedan narod se najlakše asimiluje uništenjem njegovog jezika, te se obzirom da Vlasi/Rumuni govore rumunskim jezikom, tj. narečjima rumunskog jezika, do asimilacije najlakše dolazi stvaranjem novog veštačkog jezika i pisma koji će izazvati konfuziju u narodu i koji će vremenom stvoriti drugi narod odvojen od matičnog dela naroda, te koji će na kraju nestati.“
Kao što se vidi, u ovakvim istupima, pomenute organizacije poistovećuju Vlahe i Rumune, kao i vlaški i rumunski jezik, što je za mene i organizacije koje predstavljam, neprihvatljivo. Kao što je neprihvatljivo što je državna administracija Srbije dozvolila da se stranka pod nazivom Nijedan od ponuđenih odgovora (NOPO), registruje kao manjinska vlaška stranka!?
Na moju veliku žalost, na ovakve pojave gotovo, niko ne reaguje. Zvanični državni organi kao da to i ne primećuju, a kada se i pojavi neko ko je spreman da bilo šta kaže na ovu temu, stiče se utisak da ne razume baš najbolje problematiku. Mada je stvar prilično jednostavna. A to je : nismo i ne želimo da budemo Rumuni. Mi smo oduvek bili i uvek ćemo biti Vlasi.
Naš jezik je bio i uvek će biti vlaški. Ali ne sporimo da između nas i Rumuna ima određenih sličnosti. Kao i između vlaškog i rumunskog jezika. (Napraviću malu digresiju u vidu pitanja – A zar, takođe ne postoji sličnost između srpskog i hrvatskog, srpskog i bosanskohercegovačkog ili između srpskog i crnogorskog jezika? Naravno da postoji, ali su to, ipak i zvanično priznati različiti jezici). Takođe, mi nikada nismo bili Srbi. Kao što nam srpski nikada nije bio maternji jezik. Mada i sa Srbima imamo dosta sličnosti. A u jeziku mnoštvo reči koje su slične ili iste. Većina nas govori i srpski jezik. Kao što nam nije problem da govorimo i rumunski. Ali ne želimo da nam to bilo ko nameće.
Zato i želim da javno, ovde u Domu Narodne skupštine, postavim i pitanje : zbog čega nas, predstavnike nacionalnih manjina, ne okupljate pred susrete sa nekim drugim parlamentarnim delegacijama. Na primer, Italije, Španije, Francuske, Portugalije, koje, kao i Rumunija pripadaju romanskom govornom području. Mada čak ni to ne treba da bude okvir. Jer, pretpostavljam da nije potrebno posebno podsećati da Vlasi, osim u Srbiji, žive i u Bugarskoj, Hrvatskoj, Grčkoj, Makedoniji, Albaniji. Zbog čega smatram da treba razvijati i dobre parlamentarne odnose i sa ovim državama, razmenjujući i sa njima iskustva u ostvarivanju manjinskih prava Vlaha.
Pretpostavljam da nije potrebno posebno naglašavati da je stav moje stranke, ali i Nacionalnog saveta Vlaha, čiji sam član Izvršnog odbora i predsednik Odbora za službenu upotrebu jezika i pisma, da je nama Vlasima jedina domovina Srbija. Te da iz tih razloga mi nismo niti možemo biti rumunska dijaspora, pa ne vidimo ni jedan poseban razlog (osim razvoja dobreosusedskih odnosa), da se o unapređenju statusa naše nacionalne manjine, razgovara na bilo kom nivou niti sa bilo kojom rumunskom delegacijom. Iz prostog razloga jer Rumunija nije naša matična država, pošto mi Vlasi ne možemo imati dve matične države. A ono o čemu mi Vlasi možemo razgovarati u Rumuniji i sa rumunskim delegacijama, je razmatranje pitanja gde su nestali i šta se to dogodilo sa Vlasima na teritoriji ove susedne i prijateljske države? Jer da podsetimo. Čak i u Americi nisu svi Amerikanci. Ima i Indijanaca.
Primarijus dr Siniša Čelojević,
u Beogradu 13. februara 2012. godine
predsednik Vlaške demokratske stranke,
član Izvršnog odbora NSV,
predsednik Odbora NSV
za službenu upotrebu vlaškog jezika i pisma
i predsednik Udruzenja "Gergina"
Kao sto vidite ovaj govor je odrzan 13 februara
2012, a vec 1 marta Rumunska diplomatija je u
Briselu povukla kocnicu, jer toliko cinizma i demagogije, izgovorene u Skupstini Srbije, nije
moglo da prodje bez posledica.
To govori i o kvalitetu diplomatije Tadicevog
rezima.
Message Thread
« Back to index