Posted by MISTERIA CARPATICA on June 9, 2012, 12:49:30
Christian Rutsanu Wagner VLASKA (RUMUNSKA) TRADICIONALNA (NARODNA) MUZIKA U BALKANSKOM KONTEKSTU
Balkanski foklorno/muzicki prostor nesumnjivo spada medju najkompleksnije i najzanimljivije muzicke celine u Evropi i sire.
Uticaji autohtonog stanovnistva, Tracana/Dacana, stapali su se sa slovenskim, jevrejskim, arapskim, persijskim, turskim, sirijskim i jermenskim uticajima, gradeci tako jedinstven muyicki izraz.
Glavna karakteristika ovog folklornog sarenila je ogromno bogatstvo muzickog izraza i raznolikost tradicionalnih muzickih obrazaca, skala, modusa i harmonija.
Rumui/Vlasi istocne Srbije i njihov folklor, kao i celokupan rumunski narod, geografski , a i u muzikoloskom smislu pripadaju i Balkanu i Srednjoj Evropi. Ipak, ako se uzmu u obzir sve karakteristike rumunske narodne muzike i folklora, oni nesumnjivo pripadaju balkanskom muzickom prostoru, unutar koga cine muzicki univerzum za sebe.
Rumunska/vlaska muzicka misao zapravo je deo anticke evropske muzicke tradicije.
Osnovna melodijska gradja za narodne rumunske melodije nalazi se u antickim modusima, starim lestvicama koje poznate jos u doba anticke Grcke i ranije.
Kao primer za to moze da posluzi melodija izgrdjena u mixolydijskom modusu,
/sledi notni prikaz modusa/
koja se svira u okrugu Dolj i Mehedinti u Rumuniji, gde je poznata pod nazivom HORA DE PASTI, i u okolini Negotina, pod istim nazivom, ili pod nazivima HORA, DANTU, JOCU LEGANAT...
/sviram primer 1/
Vlasi/Rumuni istocne Srbije najvecim su delom oltenskog i banatsko/transilvanijskog porekla, sto i definise njihove govore i njihov folklor.
Ovde je od presudne vaznosti istaci da stereotip o Vlasima sa ogromnim belim subarama koji do besomucnosto biju cetvorku zapravo predstavlja namerno smisljenu onstrukciju u cilju negativne promocije i zatiranja kulture ovog naroda.
Folklor srbijanskih Vlaha nije jedinstven, on je veoma raznolik i sastoji se od elemenata donetih migracijama, i od elemenata nasledjenih od autohtonog protorumunskog stanovnistva, nastalog romanizacijom dakotrackih plemena, koja su skoro nestala pred invazijom Slovena, ali su svoje kulturolosko nasledje ugradili ne samo u folklor rumunskog naroda vec i ostalih naroda Balkana, sto je veoma vazno istaci.
Kao sto je neosnovano traziti poreklo Vlaha i njihovog jezika van porodice rumunskih govora, tako je isto i sa njihovim folklorom, uprkos zlonamernim pokusajima da se on proglasi samosvojnim i napripadajucim rumunskom folkloru.
Kao neposredan dokaz moze da posluzi ogromna slicnost, zapravo indenticnost, folklora okruga Mehedinti i Timocke Krajine. Evo par primera...
/sviram BORDEI, HORA BATUTA, CRENGUTA VERGE GE BRAD, DANTU PE PICIOR i jos par primera/
Detaljnijom etnomuzikoloskom analizom moze se, osim melodijske, utvrditi i RITUALNA slicnost, istoobraznost, muzickih motiva sa obe strane Dunava.
Uzecemo kao primer dve melodije iz Dionizijskog kulta, koje na prvi pogled nemaju ni melodijskih ni ritmickih slicnosti.
To su sestosminska DUDORCA ili TUDORCA ili CANCECU DA CRAI, iz istocne Srbije
/sledi notni zapis/
i dvocetvrtinski CALUSARI, iz okruga Dolj i Gorj iz Rumunije /sledi notni zapis/, SVIRAM OBE MELODIJE
Metrickom i ritmickom analizom moze da se utvrdi ponavljanje i melodijsko variranje motiva A, nakon koga sledi ritmicka transformacija ostatka fraze koja ovde ima funkciju postizanja efekta plagalne kadence.
Imajuci u vidu da obe melodije imaju za cilj uvodjenje u trans, i budjenje iz njega, lako se dolazi do zakljucka da obe melodije pripadaju istoj muzickoj tradiciji.
U danasnje vreme, svedoci smo upliva elemenata neukusa, kica i sunda u tradicionalno muzicko asledje Balkana.
Pojave, kao manea u Rumuniji, calga u Bugarskoj i turbofolk u Srbiji , prete da sasvim uguse autenticnost tradicionalnih kultura
Sa druge strane, sumanuto insistiranje na opancima i subari bez zelje za usavrsavanjem umetnickog izaza, moze da uvede narodnu muziku u zamku svoje autenticnosti, cime se postize isti efekat.
Kao efikasan efekat uplivima tema kao sto su DUSMANII, BANII, RAJKA POLICAJKA... zajedno sa svojim sastavom MISTERIA CARPATICA, ponudio sam umetnicku nadgradnju tradicionalnog folklornog izraza Vlaha/Rumuna kroz savremene muzicke praaavce.
/projekcija spota MISTERIJE/
KRAJ.
acum 12 ore · Īmi place
Christian Rutsanu Wagner CHRISTIAN WAGNER RUTSANU
Message Thread
« Back to index